• Organska proizvodnja – izvući iz prirode najbolje

Poljoprivredna proizvodnja u svetu prošla je dug put razvoja. Njen osnovni zadatak je da obezbedi dovoljne količine hrane i sirovina za postojeću ljudsku populaciju. Rastuća potreba za hranom sve brojnijeg stanovništva zahtevala je povećanje prinosa, a potreba za većim profitom u poljoprivrednoj proizvodnji je dovela do razvoja poljoprivrede zasnovane, pre svega, na veštačkim materijama (mineralna đubriva, pesticidi, hormoni, stimulatori rasta), teškim poljoprivrednim mašinama i velikoj zavisnosti proizvodnje od sirovina čije je poreklo van farmi na kojima se obavlja proizvodnja hrane. Takva proizvodnja dovela je do opadanja kvaliteta hrane, zagađenja vazduha, vode i zemljišta, narušavanja prirodnih procesa i životne sredine.

Kao reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju i sve veće ugrožavanje zdravlja stanovništva razvila se ideja o gajenju biljaka uz smanjeno korišćenje hemijskih sredstava, kontrolisanom upotrebom đubriva, primenom plodoreda, dubokim oranjem i sl. Početkom 70-tih godina prošlog veka, grupa poljoprivrednika je definisala pravila proizvodnje organskim metodom uz primenu dobrovoljnih normativa i upravo su to bili začeci IFOAM-a (Međunarodna federacija pokreta organske poljoprivrede) i organske proizvodnje.

Kod nas je usvojen naziv organska poljoprivreda, samim tim i organska proizvodnja i organski proizvod, a u većini zemalja se koriste i termini – biološka, ekološka proizvodnja i bio i eko proizvod. Organska poljoprivreda efikasno rešava i nudi humaniji način proizvodnje hrane, odnosno stavlja u prvi plan zdravlje ljudi i poštuje ravnotežu izbegavajući zagađivanje okoline. U stvari, organska proizvodnja ne isključuje tretiranje hemijskim preparatima, ali se umesto štetnih sredstava koriste sredstva posle kojih je moguće konzumiranje hrane već sledećeg dana.

Organska proizvodnja je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Uslovi proizvodnje se na osnovu pravilnika IFOAM-a moraju prilagoditi specifičnim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski regulisati. Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora da ispunjava precizno definisane uslove. To su izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja.

U razvijenim zemljama gde je savremena poljoprivreda uz agresivnu primenu svih raspoloživih hemikalija dovela do narušavanja kvaliteta vazduha, vode i zemljišta gotovo je nemoguće zasnovati organsku proizvodnju pa se u njima javlja veliki nedostatak organskih proizvoda. Zbog toga manje razvijene zemlje u kojima je još uvek očuvan agrosistem imaju šansu da preko organskih proizvoda povećaju svoj izvoz. Organski proizvodi su ukusni i zdravi, visoke hranljive vrednosti, bogati su mineralima i to posebno kalijumom, gvožđem a sadrže i viši nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Kao i u konvencionalnoj poljoprivredi organski proizvodi mogu biti sveži ili prerađeni što zavisi od metoda proizvodnje. Zauzimaju tek oko 1% ukupnog svetskog tržišta hrane ali zbog potrebe za sve zdravijom i ukusnijom hranom postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije njihovo učešće u svetskim trgovinskim tokovima. U zemljama Evropske unije prodaja organskih proizvoda je utrostručena. Potrošači je kupuju iz pre svega zdravstvenih razloga i zbog boljeg ukusa. Najveće tržište organskih proizvoda je u Nemačkoj a procenjuje se da će učešće ovih proizvoda na tržištima hrane nastaviti da raste i u narednim godinama.

Tačno je da su organski proizvodi znatno skuplji od onih iz konvencionalne poljoprivredne proizvodnje. To je direktna posledica većeg angažovanja radne snage ali i činjenice da su ovi proizvodi deficitarni, što opet utiče na njihovu visoku cenu. Nasuprot tome, farme organske hrane ne ispuštaju pesticide u okolinu, ne narušavaju biljni i životinjski svet i zahtevaju manju količinu energije pri svom radu. Isto tako, konzumiranje organski proizvedene hrane je zdravije za potrošača, pa se time smanjuju rizici od mnogih bolesti i potencijalni troškovi lečenja. Sve brže uključivanje najvećih prehrambenih kompanija u svetu u ponudu organskih proizvoda ukazuje na činjenicu da ova kategorija proizvoda ne predstavlja pomodarstvo ili hir potrošača, već njihovo trajno opredeljenje za zdravom i ukusnom hranom.

Kod nas je Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima iz 2006.god. i nizom pravilnika uređena proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje, kao i prerada, skladištenje, transport, obeležavanje, deklarisanje i promet ovih proizvoda, njihova sertifikacija i resertifikacija, kao i sva ostala pitanja vezana za ovu oblast. Cilj je dobijanje proizvoda sa potvrđenom procedurom proizvodnje, održiv socijalno-ekonomski ruralni razvoj, zaštita potrošača, zaštita prirodnih resursa od zagađenja, povećanje plodnosti zemljišta i sl. Neslavna činjenica o niskom stepenu razvoja industrijske proizvodnje u našoj zemlji u pogledu razvoja organske poljoprivrede daje nam neuporedivu prednost u odnosu na zemlje EU, zbog manje koncentracije zagađivača prirodne sredine. Naše prirodne resurse, pre svega, geografski položaj, reljef i klimu bi trebalo iskoristiti maksimalno, da se već skoro zaboravljena tradicija poljoprivredne proizvodnje uvede na velika vrata u našu ekonomiju. Organska poljoprivreda je usmerena na budućnost i na unapređenje životne sredine i zdravlja ljudi pa su prednosti ulaganja u njen razvoj kao i u obnovljive izvore energije neprolaznog karaktera.

Za organizovanje organske proizvodnje je potrebna dobra volja, znanje, vreme, radna snaga i mnogo rada, a teret materijalnih ulaganja prema dugoročnim programima podrške mogu olakšati resorna ministarstva i druge institucije kojima je cilj unapređenje naše privrede. Na internet strani Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede može se videti spisak od svega 58 pravnih i fizičkih lica u Srbiji, koja su uključena u organsku proizvodnju. Tržište za tu vrstu proizvoda raste pa je jasno da se za ekonomski uspeh pružaju velike mogućnosti. Pitanje je samo, da li ćemo dozvoliti da ih iskoristi neko drugi?